CheckBox Delphi

CheckBox je komponenta u Delphi-ju , pripada standardnim komponentama kreira se kao i sve ostale komponente u delphiju dvoklikom na CheckBox opciju u ToolBox meniju. Sluzi za selektovanje jedne ili vise opcija sa neke liste opcija koju mi kreiramo. Programiramo je u kombinaciji sa IF/ELSE naredbom uglavnom se koristi kombinacija ako je cekiran da se nesto izvrsi u suprtonom neka druga operacija, mada su moguce i ostale kombinacije. Uzecemo za primer jedan prost zadatak koji glasi ovako.

Zadatak: Napravimo program u kojem cemo imati sest CheckBox-ova, jednu Label komponentu , jedno Edit polje i jedno dugme, koji ce nam pruziti mogucnost da biramo od kojih vrsta cveca ce se sastojati buket koji zelimo pokloniti dragoj osobi.

Prvo uzimamo komponente i redjamo ih na praznu povrsinu Form-a, zatim dvoklikom na dugme koje smo postavili otvaramo code edit gde ukucavamo kod kojim cemo za svaki cekiran CheckBox ispisati njegovu neku vrednost u edit polje , u slucaju da ne cekiramo nista edit polje ce ostati prazno.

Kod bi izgledao ovako:

procedure TForm1.Button1Click(Sender: TObject);

begin

   if (box.Checked) or (CheckBox1.Checked) or (CheckBox2.Checked) or

   (CheckBox3.Checked) or (CheckBox4.Checked)  or (CheckBox5.Checked) then  begin

   edit1.text:='Buket ce sadrzati: ' + ' ' ;

   if box.Checked then   edit1.text:= edit1.text + 'Ruze' + ',' ;

   if CheckBox1.Checked then     edit1.text:= edit1.text + 'Ohrideje' + ',' ;

    if CheckBox2.Checked then     edit1.text:= edit1.text + 'Ljiljane' + ',' ;

   if CheckBox3.Checked then     edit1.text:= edit1.text + 'Narcise' + ',' ;

   if CheckBox4.Checked then     edit1.text:= edit1.text + 'Lale' + ',' ;

   if CheckBox5.Checked then     edit1.text:= edit1.text + 'Kale' + ',' ;

   end

   else edit1.clear;

end;                  

Ovako bi trebao da izgleda pokrenut program iz ovog zadatka.

Min/Max funkcija Delphi

Pozdrav svima, danas  cu vam pokazati primenu Min i Max funkcije u delphiju, dakle uzecemo prost primer uporedjivanja 3 broja, trebamo naci koji je najveci/najmanji postupak je isti prilikom koriscenja ove funkcije dok kod if naredbe se razlikuju uslovi.

Prvo cu vam napisati kako mozete naci koji je broj najveci uz pomoc if/else naredbe.

Kod sa slike:

"var a,b,c,max,max1:integer;

begin

     a:=strtoint(edit1.text);

     b:=strtoint(edit2.text);

     c:=strtoint(edit3.text);

     if a>b then max:=a

     else max:=b;

     if max>c then max1:=max

     else max1:=c;

     edit4.text:=inttostr(max1);

end;  "  

Sada cu vam pokazati kako se koristi Max funkcija.

var a,b,c,ma,ma1:integer;

Begin

a;=strtoint(edit1.text);

b:=strtoint(edit2.text);

c:=strtoint(edit3.text);

ma:=Max(a,b);

ma1:=Max(ma,c);

edit4.text:=inttostr(ma1);

end;

Isto je i prilikom upotrebe Min funkcije , dakle imamo Min/Max i u zagradi prvi broj i drugi broj koji poredimo. Naravno za razliku od postupka sa if/else naredbom da bi mogli koristiti Min/Max funkciju moramo dodati na pocetku koda  "Math" tj. moramo reci delfiju da cemo koristiti Min/Max funkciju koje nisu standardne tako da ih delfi ne pokrece po default.

Deep Web

Zamislite da ste na brodu koji se nalazi na sred okeana, taj brod je bas veliki mislite da ima sve na njemu, brod plovi, al nikako da stigne luta tako danima, vi upoznajete ljude sa broda. Oke, a sad napravite korelaciju sa vasim boravkom na globalnoj mrezi poznatijoj kao internet, ooo da primecujete razlike gotovo da nema koristite ogranicen prostor, vidite ogranicene stvari, a mislite da je to sve. Kao sto mozemo svemir posmatrati sa jedne strane kao neki prostor enormne velicine koji ima kraj tamo negde, ili ga u opste nema, pa tu dolazi pitanje, ako ima kraja sta je iza toga? , ako pak nema kako moze da bude beskonacan? Na slican nacin mozemo posmatrati i internet, vecina korisnika koristi samo povrsni deo interneta u globalu misle da je to to , ceo internet. Ali da li ste se zapitali nekad sta je izvan tih granica tog prostora koji vidite putem Google,Yahoo,Bing ili nekog drugog povrsnog search engine-a. 

Na nasu radost ili ne nemamo problem kao sa svemirom da ne mozemo odgovoriti na pitanje sta je iza ako ima kraj i da li ima kraj uopste? Ljudi koji se bave internetom i uopste informacionim tehnologijama na malo visem levelu su sigurno culi za Tor i Deep Web, a neki od njih ga i koriste. Takodje poznata stvar je da prema nekim procenama povrsni web iznosi negde oko 25 terabajta, dok u slucaju ostatka interneta ta brojka je mnogo veca negde oko 7,500 hiljada terabajta , ako uzmemo da se svakodnevno povecava dolazimo do zakljucka da je to veoma mnogo informacija 80% verovatno nikada necete ni videti ne zato sto ne zelite nego iz prostog vremenskog ogranicenja. Sada se mozda pitate: "Dakle sada znam koliko je veliki internet, ali sta se to krije sa druge strane u dubini, daleko od sigurne luke, negde daleko u internet moru , sta to kriju dubine koje mracne tajne?" 

Dakle kao sto sam i ranije na nasu radost ili ne, znamo sta se nalazi u principu i na Deep Web-u, prosto receno od igle do lokomotive, ali ako pak hocete da detaljisete tu ima bukvalno svega i svacega , od ilegalnih porno sadrzaja preko placenika, dilera droge,oruzja, pa sve do onih dobrih i losih strucnjaka iz IT sfere, tu se nalaze takodje i vlade, tajne sluzbe, razne organizacije uglavnom one sa prefiksom tajna, zatim privatni serveri za koje vam treba posebna dozvola za pristup, arhivi. Kao sto i sami mozete zakljuciti ovo mozemo porediti sa olujom na moru daleko od obale , vise niste sigurni 100% , ne znate u kakve sve nevolje mozete upasti ako ne poznajete bas najbolje materiju.

Mozda se pitate, zasto bi neko zeleo biti deo necega sto moze da bude opasno po njega samog? Iz prostog razloga na Deep Webu uz dobre mere opreza vi ste anonimni, placanje se vrsi u Bitcoinima zvanicna valuta kojom se placa  na Deep Webu inace sifrovana tako da je do vlasnika racuna skoro nemoguce doci, to naravno pruza mogucnosti raznim zlonamernim hakerima(krekerima) da prikrivaju svoja delovanja. Ali takodje na Deep Webu mozete pronaci mnogo stvari preko raznih knjiga, dokumenata, raznih fajlova , softwera i hiljadu drugih stvari koje mozda budu korisne.

Ako vec sada zelite da se upustite u tu avanturu istrazivanja mracne strane interneta za to vam treba Tor browser ostalo je sve na vasim vestinama, na vasoj radoznalosti i riziku koji ste spremi da preuzmete, takodje sto se tice mracne strane interneta ima toliko dobrih stvari u njoj, ali budite sigurni da bar tri puta vise ima onih odvratnih,stetnih stvari od kojih vam se zeludac okrene 360 stepeni krv vam se sledi u zilama, otezano disete, shvatite da su rijaliti show programi maciji kasalj  i pozelite da se nikad niste rodili i videli sve te stvari.

Case(Switch) naredba Delphi

U nekim slucajevima pisanje If/Else naredbe moze biti napisano na drukaciji nacin tacnije uz pomoc Switch naredbe u Delphiju poznatije kao Case naredba, Switch naredba se smatra za prosirenu If/else naredbu zbog mogucnosti lakseg pisanja veceg broja mogucnosti na primer, ako imamo recimo slucaj da treba da napisemo kod koji ce ako je x od 1 do 5 da napise poruku X je izmedju 1 i 5, ako je x 6,7 ili 8 obojiti form u crveno, ako je x jednako 10 izracunati koliko je x*x^2*10, ako je x  od 11 do 111 izracunati kvadrat zbira 1234 i 4321, ako je x jednako 123 onda ispisati Diznijeva madjija.

If/else kod u ovom slucaju bi bio podugacak, ali cemo mi zato iskoristiti Case naredbu koja je znatno preglednija u ovom slucaju.

Pa bi kod glasio ovako:

Var x,y:integer;

Begin 

x:=strtoint(edit1.text);

Case x of 

1..5: ShowMessage('X je izmedju 1 i 5');

6..8:  Form1.color:=clred;

10: Begin y:=x*sqr(x)*10; edit2.text:=inttostr(y); End;

11..111: Begin y:=sqr(1234+4321); edit2.text:=inttostr(y); End;

123: ShowMessage('Diznijeva Madjija');

else

  ShowMessage('greska');

End;

End;

 Dakle kao sto vidimo kod je znatno kraci i pregledniji, i sastoji se od Case naredbe gde ispitujemo za x koja je odgovarajuca vrednost od ponudjenih i ako nije nijedna od datih izvrsavamo Else naredbu.

Delphi If/else funkcija

I u programiranju kao i u vecini stvari u svetu oko nas sigurno cete naici na pitanje sta ako? Sta ako nije ovako nego onako? Sta ako to nije jednako tome nego necemu drugom? Tu nailazimo na primenu IF/ELSE funkcije.
Uzecemo za primer situaciju da treba da napravimo program koji proverava da li je broj paran ili nije i da li je veci od nule.
Kao sto nam je vec poznato iz matematike broj je paran kad je deljiv sa dva. Sada cemo to prevesti u kod:
Begin
a:=strtoint(edit1.text);
if (a>0) and (a mod 2 = 0) then edit2.text:='broj je paran i veci od nule'
else edit2.text:='broj nije paran';
end;
end.

Delphi Basic Calculator

Danas cu vam pokazati kako da napravite najprostiji moguci kalkulator u delphiju, za ovaj projekat su vam potrebne 3 label , 3 edit, i 4 buton komponente, postavite ih kao na slici 1.

Slika 1.

Sledece sto trebate uraditi jeste ispisati kod za svaki button posebno, posto je ovo najprostiji kalkulator pritiskom na svaki button desice se jedna matematicka operacija, na slici 2. mozete videti kako ce kalkulator izgledati na kraju tj. kad ga pokrenemo kao gotov program.

Slika 2.

Dvoklikom na prvi button otvara nam se kod editor gde ispisujemo sledeci kod da bi sabrali 2 broja koja budemo upisali u edit1 i edit2 polje:

Procedure TForm.ButtonClick(Sender: TObject);

var a,b,c:integer;

begin 

     a:=strtoint(edit1.text);

     b:=strtoint(edit2.text);

     c:=a+b;

     Edit3.Text:=inttostr(c);

end;

Na istom principu ispisujemo i kod za ostale operacije, kao sto su oduzimanje , mnozenje , deljenje. I dok kod sabiranja, oduzimanja i mnozenja deklarisemo promenljive(VAR) kao integer tj. ceo broj, operaciju deljenja tj. promenljive kod deljenja ne mozemo definisati kao integer vec tu koristimo real kao tip promenljive. Na slici 3. mozete videti kako taj kod izgleda na kraju za ovaj prost kalkulator.

Slika 3.

Ceo kod:

unit Unit1;

interface

uses

  Winapi.Windows, Winapi.Messages, System.SysUtils, System.Variants, System.Classes, Vcl.Graphics,

  Vcl.Controls, Vcl.Forms, Vcl.Dialogs, Vcl.StdCtrls;

type

  TForm1 = class(TForm)

    Edit1: TEdit;

    Edit2: TEdit;

    Edit3: TEdit;

    Button1: TButton;

    Button2: TButton;

    Button3: TButton;

    Button4: TButton;

    Label1: TLabel;

    Label2: TLabel;

    Label3: TLabel;

    procedure Button1Click(Sender: TObject);

    procedure Button2Click(Sender: TObject);

    procedure Button3Click(Sender: TObject);

    procedure Button4Click(Sender: TObject);

  private

    { Private declarations }

  public

    { Public declarations }

  end;

var

  Form1: TForm1;

implementation

{$R *.dfm}

procedure TForm1.Button1Click(Sender: TObject);

   var a,b,c:integer;

begin

    a:=strtoint(Edit1.Text);

    b:=strtoint(edit2.Text);

    c:=a+b;

    Edit3.Text:=inttostr(c);

end;

procedure TForm1.Button2Click(Sender: TObject);

     var a,b,c:integer;

begin

     a:=strtoint(edit1.Text);

     b:=strtoint(edit2.Text);

     c:=a-b;

     edit3.Text:=inttostr(c);

end;

procedure TForm1.Button3Click(Sender: TObject);

  var a,b,c:integer;

begin

  a:=strtoint(edit1.Text);

  b:=strtoint(edit2.Text);

  c:=a*b;

  edit3.Text:=inttostr(c);

end;

procedure TForm1.Button4Click(Sender: TObject);

var a,b,c:real;

begin

  a:=strtofloat(edit1.Text);

  b:=strtofloat(edit2.Text);

  c:=a/b;

  edit3.Text:=floattostr(c);

end;

end.

Delphi(OOP Pascal) programiranje

Pozdrav svima, danas cu vam pokazati neke osnovne stvari u Delphiju, pa pocnimo. Dakle na samom pocetku vidimo prozor nalik slici 1.

Slika 1.

Kao sto sam i na slici obelezio na samom pocetku koristicemo samo ove tri komponente tj. Edit polje, label i button odnosno dugme. Dvoklikom na bilo koju stavku od ove tri ona ce se pojaviti u prozoru Form1 i time smo dodali novi element u nas prvi program, mozemo i metodom drag and drop tj. mozemo uzeti i samo prevuci odredjenu komponentu u Form1 prozor.

Kod vecine programskih jezika obicno se uzima za prvi program Hello World tj. samo ispisivanje Pozdrav Svete na ekranu, mi necemo odstupati od te tradicije tako da cemo za prvi primer uzeti Hello World program. 

Slika 2.
Za pocetak postavimo Label1 polje u Form1 prozor, nakon toga prelazimo na pisanje teksta postoje dva nacina na koja mozemo ispistai u Label1 da pise Hello World ili bilo sta drugo, prvi nacin jeste da sa nase leve strane u object inspector-u pronadjemo caption gde pise Label1 i jedostavno obrisemo to i napisemo sta zelimo, drugi nacin jeste da napravimo dvoklik misa na praznu povrsinu unutar Form1 prozora i ispisemo kod kao na slici, pritiskom na zeleni trouglic u traci sa alatkama ili precicom na tastaturi (shift+ctrl+f9) pokrecemo nas program koji takodje vidimo na slici 3. gde ce pisati HELLO WORLD.(kod sa slike 3. je : Label1.Caption:='Hello World'; )

Slika 3.

Sada cemo upotrebiti i komponentu Button i Edit polje , napravicemo prost program koji ce, klikom na Button 1 ispisati u Edit polje neki tekst na primer "Nebo je plavo".

Slika 4.

Na slici 4. vidimo da smo ubacili na postojeci form sa label1. jos i button1 i edit polje. Dvoklikom na Button 1 otvara nam se kod editor gde cemo ispisati kod koji ce kada pokrenemo program klikom na button1(ime dugmeta mozemo promeniti promenom captiona sa leve strane u object inspectoru) ispisati nas tekst u Edit polje i recimo promeniti velicinu fonta labela1 i boju edit polja. Na Slici 5. mozemo videti kod koji pisemo za Button1 i rezultat koji nam taj kod daje i to bi bilo to za ovaj neki uvod u Delphi.(kod na slici 5. jeste : Label1.Font.Size:=36; Edit1.Text:='NEBO JE PLAVO'; Edit1.Color:=clblue; )

Slika 5.

  

Pascal i OOP

Prosto receno OOP ili ti objektno orijentisano programiranje jeste programiranje u kome se konstrukcija softwera sastoji od objekata koji se  uzimaju za osnovu. Sad ne bih da smaram sa detaljima u vezi OOP jer to nije tema ovog teksta, a sta je tema ovog teksta saznacete u nastavku.

Dakle postoji dosta programskih jezika, ali danas cu nesto reci o Pascalu. Programski jezik Pascal  je nastao 1974. godine, a ime je dobio po matematicaru i filozofu Blezu Pascalu. Pascal se koristi za ucenje strukturnog programiranja i obuku mladih programera pogotovo onih koji planiraju da rade sa jezikom C. Pored te namene u danasnje vreme mnoge aplikacije za Windows se prave u Pascalu to jest u OOP Pascalu naravno mnogi ga nazivaju i Delphi po razvojnom okruzenju, tacnije razvojem Pascala i prelaskom na OOP bilo je potrebno napraviti i kompajler koji ce biti u mogucnosti da sve to na neki nacin podrzi i prevede na kompjuterski razumljiv jezik, tu na scenu stupa Delphi kao razvojno okruzenje tj IDE i GUI  koji je razvijen od istog tima koji je razvijao i Pascal.

Mozda nemate pojma sta su to IDE i GUI, ali i ne morate da znate kad procitate tekst do kraja znacete. IDE ili vam Integrated Development Environment  jeste softver koji sluzi da kod koji programer napise izgradi kao fajl, prevede na jezik racunara i pomogne programeru u ispravljanju gresaka u kodu. GUI ili graphical user interface jeste program sa radnim okruzenjem kao sto vecina vas poznaje tipa word , skajp i tome slicno, ustvari taj izgled programa jeste GUI. Delphi jeste u stvari RAD to jest rapid application development sto u prevodu bi bilo da je Delphi razvojno okruzenje koje sluzi za brzu i jednostavniju izradu programa sa GUI-em. Iako vecina koristi Delphi kao okruzenje za pisanje i pravljenje GUI programa u OOP Pascalu, meni  draze softversko resenje jeste LAZARUS koje je skoro identicno Delphiju, Lazarus mozete preuzeti putem interneta besplatno i sto je najbitnije LAZARUS je OPEN SOURCE takodje Lazarus je kompatabilan i sa Linux kernelom tako da ga i Linux korisnici mogu koristiti za pisanje Pascal koda.

HTML

Danas cemo nesto reci o HTML-u . I da necu poceti kao i svi ostali, ako vas zanima klasican bla-bla truc-truc opis sta je HTML posetite sajt wikipedia ili tome slicno . Uglavnom HTML vam dodje kao skup instrukcija koje dajemo brauzeru, brauzer vidi tekst,slike,boje, ali naravno on ne moze znati sta gde da stavi sam tu nastupa covek koji pise kod sajta, prvo u HTML-u ispise sta je sta : ispise tekst , ubaci slike i tome slicno. Posto posle toga web pregledac zna sta je tekst tj.paragraf, sta je naslov, sta je podnaslov na nasoj strani. Moze se preci na ubacivanje stila tj.kako ce sve to da izgleda, gde  ce sta da stoji koje ce boje biti i tome slicno. Ucenje HTML-a nije mnogo tesko ako se ima volje  ipak to je samo opisni jezik. Ipak ako hocete da ucite HTML i o pravljenju web stranica verovatno se pitate odakle da pocnem ? 

Zato cu vam navesti neka mesta na webu gde mozete uciti HTML.

1. Codecademy interaktivan sajt namenjen ucenju HTML-a  i ostalih potrebstina za izradu web sajtova veoma koristan definitivno jedan od boljih.

2.W3schools  slican Codecademy na neki nacin, sve detaljno objasnjeno svaki tag(komanda) posebno, jedan od najvecih i najpoznatijih sajtova za ucenje izrade web stranica.

3.HTMLAM jos jedan u nizu sajtova koje bih preporucio za ucenje HTML-a :)

Pored ovih sajtova ako vise volite da gledate tutorijale u video obliku preporucujem vam kanal Djordja Vanjeka koji mozete naci klikom ovde njegovi tutorijali su na srpskom tako da mogu uciti i oni koji ne znaju engleski bas dobro, mada ako planirate da se bavite informatikom uopste nebitno da li je to izrada web sajtova ili nesto drugo morate razumete engleski perfektno, pozeljno je i dobro pricanje, ali na prvom mestu morate razumeti da bi mogli da ucite. Naravno postoji jos puno izvora, ali ovo vam je i sasvim dovoljno sto se tice HTML. Takodje ako ne ucite na nekom interaktivnom sajtu gde postoji code editor , bice vam potreban program na kompjuteru u kome cete pisati kodove, naravno to mozete uciniti i u notepadu, ali ja preporucujem notepad++ ili sublimetext.

GIMP

Verujem da ste svi culi za Adobe Photoshop , ili kako ga vecina zove fotosop(photoshop),neki su samo culi , drugi su se okusali u obradi fotografija, treci su pravi profesionalci, No, ako spadate u one korisnike kojima je potreban program za laku,brzu obradu fotografije, koji nece zauzimati gigabajte memorije na vasem hard disku GIMP je program za vas!

GIMP(GNU Image Manipulation Program) je program opensource koda sto znaci da ako znate C programski jezik u kojem je on pisan mozete da ga modifikujete prema svojim potrebama, takodje tu su i pluginovi  koje mozete dodati.GIMP se takodje nalazi i u vecini prodavnica za linux operativne sisteme, a mozete ga preuzeti i sa oficijalne stranice www.gimp.org, ipak pored sistema na bazi linuxa podrzava i Windows i Mac OS.

Takodje pored osnovnih obrada i veoma lakog snalazenja u programu uz pomoc pluginova mozete napraviti i  pravo remek delo.

GNU Image Manipulation Program

Top 10 pokazatelja da niste za informaticara

Danas cemo proci kroz TOP 10 cinjenica koje ukazuju da bas i niste stvoreni da se bavite informatikom.

10.  Ne razlikujete maticnu plocu od ram memorije, a vas vrhunac rada na racunaru je pronalazenje prevoda za film.

9. Vasa aktivnost na racunaru se zasniva na zacaranom krugu fejsbuk-jutub-twiter iako racunar "koristite" duzi niz godina.

8. Pronalazak odgovarajuceg drajvera za komponente vaseg racunara vama predstavlja mission impossible.

7. Uvek kad se nesto pokvari radije nosite u servis nego da nadjete sami u cemu je problem i resite to sami.

6. Nikad se niste zapitali kako zapravo racunar radi.

5. Mislite da je Windows jedini OS(eventualno znate i za MAC OS), ako ste i nekim cudom culi za Linux , mislite da je on OS.

4. Smatrate da cete posle neke srednje strucne u vezi racunara i fakulteta popiti svu pamet ovog sveta i da cete biti Bog za IT.

3. Zelite da se bavite informatickim zanimanjima samo zato sto su dobro placena.

2. Za programiranje ste samo culi , nemate predstavu kako se pravi ni najobicniji program, a ne koji programski jezici postoje.

1. I na prvom mestu recenica koju sam cuo vise puta u zivotu , ako i vi tako mislite zaobidjite informatiku: " Operativni sistem ne moze da se obrise(pod to podrazumevate Windows/Mac/Linux)", sto je definitivno netacno.

Programiranje(My WAY)

Kompjuterima se bavim od detinjstva, racunari su mi postali na neki nacin nezamenljiva svakodnevnica, u pocetku su to bile igrice uglavnom u tim vremenima jos nisam koristio internet, i ostale mogucnosti , sto iz razloga sto nije bilo moguce tehnicki imati net u tom momentu sto uglavnom nisam imao pojma sta je moguce uraditi na racunaru osim igrati igrice, slusati muziku i tako to. 

Elem, uvek sam imao zelju nauciti nesto novo, ali nisam tada imao od koga da naucim, kako je vreme prolazilo meni su igrice postajale sve vise dosadne na neki nacin nisu vise mogle okupirati moju paznju. Poceo sam "istrazivati" na neki nacin tada kao klinac od 9 god, zalazio sam i gde treba i gde ne treba, desavalo se puno puta da nisam imao pojma sta klikcem , desavalo se i obaranje sistema i ostali problemi, vremenom postalo mi je smor da mi roditelji nosaju komp u servis da cekam dok oni to nameste ili da zovu lika iz komsiluka koga svi znaju kao "komsijin mali" koji se razume u racunare da sredi to.

Ohrabren tim osecajem da sam bespomocan u slucaju racunara i da moram da cekam druge da rese problem mog racunara , nastavio sam da istrazujem , tokom vremena savladao sam vecinu stvari sto prosecni klinac sa 10-12 godina ne zna. U to doba mozemo slobodno reci da sam bio pretendent na presto za titulu "Komsijin Mali".

Uzgred okolnostima vremenom spoznajem hardver racunara na dovoljnom nivou da mogu da sam popravljam racunar , moj zivotinjski instinkt za detekciju kvara se  izostrio da mi nije kasnije bilo problem prepoznati kvar kroz nekih 30 sekundica.

Kako su prolazile dani,meseci, apetiti za znanje o racunarima mi rastu,dok se deca iz komsiluka igraju fudbala ja uveliko googlam,citam ponovo istrazujem sada vise nije bitno znati "opraviti" kvar , podici sistem, resiti problem nekog missing file-a ili nesto slicno,  prelazi se  u zelju za napredovanjem za stvaranjem necega svojim znanjem, tada se u mojoj svesti javlja cinjenica da je programiranje ulaz u taj svet, ali se i javlja kljucno pitanje odakle poceti? Naravno neko bi reko od pocetka, ali za ime sveta gde je pocetak to tad nisam znao... U skoli po nekom planu iz ne znam kojeg veka mi smo trebali da ucimo visual basic medjutim zbog odredjene nestrucnosti predavaca ja sam u tom momentu imao misljenje u fazonu : "aha , klase, objekti , ovo , ono , sta koji DJAVO!?!?" niko nam nije objasnio ono osnovno knjiga ko da je pisana za nekog ko se u to razume ne za nekog ko nikad cuo nije za tako nesto u zivotu. Ja ipak pokusavam da nadjem nesto po netu , ali ubrzo odustajem iz razloga da u tom momentu ja nisam znao osnovu toga servirano mi je nesto iznad osnove i onda je nestao haos tako reci, ostavio sam to po strani sa stavom mora odmorim od svega.

Uskoro polovina osmog razreda osnovne skole iz informatike ucimo kao HTML(hypertext markup language) ponovo pogresan pristup nastavnika bar kako sam ja video iz mog ugla mada ovog puta malo bolji nego sa visual basic iskustvom.Naucih tu neku osnovu, sada vec sam imao predstavu sta je HTML nisam bio toliko u haosu kao kod VB, medjutim tada sam mislio da je HTML html i da nisam znao sta je CSS i da postoji HTML5 i ostalo servirano je bilo u fazonu ovako otvarate glavni tag tu pisete tekst, tagu mozete dodati boju, poziciju i jos po nesto.

Shvatam ja da to sa informatikom ne pije vodu uzimam inicijativu nabavljam Dreamweawer program koji smo koristili u skoli takodje preko neta pocinjem da citam uvidjam da html klasican prvu verziju vise niko ziv ne koristi, aktuelan vec uveliko HTML5, pocinjem da ucim i CSS kao sastavni deo neraskidivu stavku pravljenja web prezentacije.

Savladavanjem nekih srednjih znanja iz HTML/CSS uvidjam da to nije ono sto ce mene mnogo zanimati i da tu svakako necu moci da pravim ista drugo osim web sajtova(nije da ne gotivim i web dizajn i web programiranje , ali mi nije najgotivnija stvar na svetu) . Polaskom u srednju skolu nemam toliko slobodnog vremena da se bavim nekim svojim interesovanjima, medjutim uvek pokusavam da svoje slobodno vreme iskoristim na neki nacin kvalitetno , sada vec pocinjem ozbiljnije da shvatam programiranje zapocinjem sa C++ programskim jezikom koji je ujedno i moj prvi programski jezik , na pocetku savladavam osnove (ne skacem odma na OOP programiranje ko sto je bio slucaj sa VB u skoli) znaci osnove burazeri , kako napisati tekst , kako raditi racunske operacije, programi tipa , ako je ovo ovako izracunaj to, rad sa osnovama ulazenje u sustinu neku ,sve na pocetku konsolne aplikacije , posle tih osnova prelazim na OOP pokusaje programiranja polako medjutim zbog veoma brizne mikrosoft kompanije koja pravi svoje windowse "specijalno namenjene programerima i onima koji zele da to postanu" uvidjam poteskoce pri pokusajima pokretanja raznih razvojnih okruzenja , windows u nekim situacijama napada glupim greskama i zahtevima, uzgred ja se ne predajem cimam se tu nastavljam da ucim...

Iz mog nekog iskustva mogu slobodno reci, da je osnova najbitnija , uvek krenite od pocetka , stvari koje smatrate najprostijima mogu vam praviti najvece probleme, programiranje se ne uci za dan , programiranje i kompjuterske nauke se uce ceo zivot, niko se naucen nije rodio,ali su mnogi nenauceni ostali. Danas ucim i dalje kad god imam vremena procitam nesto u vezi programiranja i ostalih novosti iz IT sveta.Smatram da je moje znanje samo kap u moru ne znanja, mnogo stvari jos nije otkriveno , mnogo ce vode proci Lepenicom , dok ne dodje dan kad cu moci da smatram da sam istinski strucnjak za racunare. Ima mnogo programera na ovom svetu, ali malo onih koji stvarno razumeju sve to, nije tesko nauciti raditi po sablonu koristiti nesto sto je neko pre vas osmislio , tesko je misliti svojom glavom biti svoj uzeti od postojecih tehnika i znanja najbolje i unaprediti da to bude jos bolje ili osmisliti nesto novo.Smatracu sebe dobrim kompjuterskim strucnjakom kad budem mogao da prevedem u kod sve sto mogu da zamislim u svojoj glavi,u kod koji ce mozda upravljati nekim robotom da kreiram nesto  sto ostavlja onaj utisak VAU kod ostalih ljudi iz IT-sveta. Dream it, Code it , pretvori snove u realnost!