Kompjuterima se bavim od detinjstva, racunari su mi postali na neki nacin nezamenljiva svakodnevnica, u pocetku su to bile igrice uglavnom u tim vremenima jos nisam koristio internet, i ostale mogucnosti , sto iz razloga sto nije bilo moguce tehnicki imati net u tom momentu sto uglavnom nisam imao pojma sta je moguce uraditi na racunaru osim igrati igrice, slusati muziku i tako to.
Elem, uvek sam imao zelju nauciti nesto novo, ali nisam tada imao od koga da naucim, kako je vreme prolazilo meni su igrice postajale sve vise dosadne na neki nacin nisu vise mogle okupirati moju paznju. Poceo sam "istrazivati" na neki nacin tada kao klinac od 9 god, zalazio sam i gde treba i gde ne treba, desavalo se puno puta da nisam imao pojma sta klikcem , desavalo se i obaranje sistema i ostali problemi, vremenom postalo mi je smor da mi roditelji nosaju komp u servis da cekam dok oni to nameste ili da zovu lika iz komsiluka koga svi znaju kao "komsijin mali" koji se razume u racunare da sredi to.
Ohrabren tim osecajem da sam bespomocan u slucaju racunara i da moram da cekam druge da rese problem mog racunara , nastavio sam da istrazujem , tokom vremena savladao sam vecinu stvari sto prosecni klinac sa 10-12 godina ne zna. U to doba mozemo slobodno reci da sam bio pretendent na presto za titulu "Komsijin Mali".
Uzgred okolnostima vremenom spoznajem hardver racunara na dovoljnom nivou da mogu da sam popravljam racunar , moj zivotinjski instinkt za detekciju kvara se izostrio da mi nije kasnije bilo problem prepoznati kvar kroz nekih 30 sekundica.
Kako su prolazile dani,meseci, apetiti za znanje o racunarima mi rastu,dok se deca iz komsiluka igraju fudbala ja uveliko googlam,citam ponovo istrazujem sada vise nije bitno znati "opraviti" kvar , podici sistem, resiti problem nekog missing file-a ili nesto slicno, prelazi se u zelju za napredovanjem za stvaranjem necega svojim znanjem, tada se u mojoj svesti javlja cinjenica da je programiranje ulaz u taj svet, ali se i javlja kljucno pitanje odakle poceti? Naravno neko bi reko od pocetka, ali za ime sveta gde je pocetak to tad nisam znao... U skoli po nekom planu iz ne znam kojeg veka mi smo trebali da ucimo visual basic medjutim zbog odredjene nestrucnosti predavaca ja sam u tom momentu imao misljenje u fazonu : "aha , klase, objekti , ovo , ono , sta koji DJAVO!?!?" niko nam nije objasnio ono osnovno knjiga ko da je pisana za nekog ko se u to razume ne za nekog ko nikad cuo nije za tako nesto u zivotu. Ja ipak pokusavam da nadjem nesto po netu , ali ubrzo odustajem iz razloga da u tom momentu ja nisam znao osnovu toga servirano mi je nesto iznad osnove i onda je nestao haos tako reci, ostavio sam to po strani sa stavom mora odmorim od svega.
Uskoro polovina osmog razreda osnovne skole iz informatike ucimo kao HTML(hypertext markup language) ponovo pogresan pristup nastavnika bar kako sam ja video iz mog ugla mada ovog puta malo bolji nego sa visual basic iskustvom.Naucih tu neku osnovu, sada vec sam imao predstavu sta je HTML nisam bio toliko u haosu kao kod VB, medjutim tada sam mislio da je HTML html i da nisam znao sta je CSS i da postoji HTML5 i ostalo servirano je bilo u fazonu ovako otvarate glavni tag tu pisete tekst, tagu mozete dodati boju, poziciju i jos po nesto.
Shvatam ja da to sa informatikom ne pije vodu uzimam inicijativu nabavljam Dreamweawer program koji smo koristili u skoli takodje preko neta pocinjem da citam uvidjam da html klasican prvu verziju vise niko ziv ne koristi, aktuelan vec uveliko HTML5, pocinjem da ucim i CSS kao sastavni deo neraskidivu stavku pravljenja web prezentacije.
Savladavanjem nekih srednjih znanja iz HTML/CSS uvidjam da to nije ono sto ce mene mnogo zanimati i da tu svakako necu moci da pravim ista drugo osim web sajtova(nije da ne gotivim i web dizajn i web programiranje , ali mi nije najgotivnija stvar na svetu) . Polaskom u srednju skolu nemam toliko slobodnog vremena da se bavim nekim svojim interesovanjima, medjutim uvek pokusavam da svoje slobodno vreme iskoristim na neki nacin kvalitetno , sada vec pocinjem ozbiljnije da shvatam programiranje zapocinjem sa C++ programskim jezikom koji je ujedno i moj prvi programski jezik , na pocetku savladavam osnove (ne skacem odma na OOP programiranje ko sto je bio slucaj sa VB u skoli) znaci osnove burazeri , kako napisati tekst , kako raditi racunske operacije, programi tipa , ako je ovo ovako izracunaj to, rad sa osnovama ulazenje u sustinu neku ,sve na pocetku konsolne aplikacije , posle tih osnova prelazim na OOP pokusaje programiranja polako medjutim zbog veoma brizne mikrosoft kompanije koja pravi svoje windowse "specijalno namenjene programerima i onima koji zele da to postanu" uvidjam poteskoce pri pokusajima pokretanja raznih razvojnih okruzenja , windows u nekim situacijama napada glupim greskama i zahtevima, uzgred ja se ne predajem cimam se tu nastavljam da ucim...
Iz mog nekog iskustva mogu slobodno reci, da je osnova najbitnija , uvek krenite od pocetka , stvari koje smatrate najprostijima mogu vam praviti najvece probleme, programiranje se ne uci za dan , programiranje i kompjuterske nauke se uce ceo zivot, niko se naucen nije rodio,ali su mnogi nenauceni ostali. Danas ucim i dalje kad god imam vremena procitam nesto u vezi programiranja i ostalih novosti iz IT sveta.Smatram da je moje znanje samo kap u moru ne znanja, mnogo stvari jos nije otkriveno , mnogo ce vode proci Lepenicom , dok ne dodje dan kad cu moci da smatram da sam istinski strucnjak za racunare. Ima mnogo programera na ovom svetu, ali malo onih koji stvarno razumeju sve to, nije tesko nauciti raditi po sablonu koristiti nesto sto je neko pre vas osmislio , tesko je misliti svojom glavom biti svoj uzeti od postojecih tehnika i znanja najbolje i unaprediti da to bude jos bolje ili osmisliti nesto novo.Smatracu sebe dobrim kompjuterskim strucnjakom kad budem mogao da prevedem u kod sve sto mogu da zamislim u svojoj glavi,u kod koji ce mozda upravljati nekim robotom da kreiram nesto sto ostavlja onaj utisak VAU kod ostalih ljudi iz IT-sveta. Dream it, Code it , pretvori snove u realnost!
Нема коментара:
Постави коментар